Saturday, February 21, 2015

Aušvic

Ne ni muzej, ni spomenik, vec groblje. Preko milion ljudi je na okrutan i svirep nacin tu ubijeno. Da li je uopšte moguće da bilo koji posetilac ovog mesta shvati koliko ga ono opominje? 

...

U trenucima dok sam obilazio nekadašnji logor, za koji istorija kaže da je samo jedno od mesta na ovoj planeti u kojem je čovek obezvredio život drugog čoveka, pa čak i njegovu smrt, mogao sam, čini mi se, samo da naslutim šta se tu stvarno dešavalo. Ne znam ni da li je iko od nas, posetilaca, bio toga svestan. Sve se dešavalo davno i nekim davnim ljudima, pa deluje kao da smo prolazili kroz scenografiju nekog filma.

Čini se i kao da je poražavajuća statistika o broju žrtava, isto tako nedovoljna da zabrine koliko bi morala. I otrovna ideologija tadašnjih dželata o istebljenju čitavih nacija, takođe.
A šta da su događaji tih 40ih godina 20. veka imali neki drugi tok? Možda ni ja ovo ne bih pisao, a ni vi čitali.

Ipak, na ovom mestu tišina je toliko glasna, da se krici očajanja i dalje čuju i dolaze do naših okamenjenih srca.

...

Emocije nas vode. Mržnja nekad. Mržnja čije posledice njen nosilac nikad u potpunosti ne može da sazna. Uostalom, pročitajmo današnje vesti iz sveta. Dobićemo i danas bar jednu opomenu...





















1 comment:

tufnogram said...

:((((