Ja sam guma za bicikl sa Sicilije. Do nedavno sam vodila miran i vrlo dosadan život u maloj bici radionici na periferiji Palerma. Ja sam, znate, stara guma i visila sam, godinama unazad, zajedno sa ostalim starkeljama na prašnjavoj galeriji, kojoj je retko ko prilazio. Bila sam potpuno zaboravljena... sve do jedne sudbonosne posete plavokosog stranca. Ušao je u radnju sav usplahiren pošto je namirisao šansu da jeftino nabavi neki polovan, retro komad bici opreme. Sve mu je bilo interesantno i činilo se da njegovoj pažnji ništa ne može promaći. U trenutku kada me je ugledao, ponadala sam se da će ga privući moj jedinstven izgled i poreklo i da neće primetiti moje bore. Tako je i bilo, međutim moja sreća je kratko trajala, pošto je posle dužih pregovora sa mojim tadašnjim vlasnicima, otišao iz radnje.
Da li je problem bio to što je svako od njih govorio jezikom koji zna, a nisu znali ni jedan zajednički? Ili su mu vlasnici radnje ponudili previsoku cenu? Do kasno uveče kopkalo me je šta bi mogao biti razlog za odustajanje od kupovine mene. Prisećala sam se, sa setom, dana iz mladosti kada sam živela brzo i menjala točkove skoro pa svakodnevno. Tu moju ubedačenost iznenada je prekinulo šuštanje kese u koju sam ubrzo bila spakovana. Ipak su se dogovorili.
Drugi susret sa mojim novim vlasnikom desio se na jednom velikom trgu pored nacionalne opere.
Tu počinje moja avantura, u kojoj ću ponovo obići čitavo ostrvo, ali ovog puta na zadnjem sedištu auta. Mnogo bolji pogled nego sa točka koji se okreće 200 puta u minutu, složićete se.
Palermo
Bilo je vrlo živo u gradu to veče kada sam prešla iz ruke u ruku, baš kao nekad kad leti na ulice Palerma izađe mnogo mladih. Mnogo je vremena proteklo otkad sam poslednji put prošla centrom grada i bila sam iznenađena koliko se promenio. Zgrade mahom stare i oronule, kao da su ljudi prestali da brinu o svom gradu, kao da žive na staroj slavi. Valjda to danas i privlači turiste.
Pravi primer zapuštenosti zapada. Šarmantan gradić sa divnim sunčevim zalascima i vidnim uticajima orijentalne kulture.
Bue Marino
Agrigento
Sampieri
Siracusa
Da li je problem bio to što je svako od njih govorio jezikom koji zna, a nisu znali ni jedan zajednički? Ili su mu vlasnici radnje ponudili previsoku cenu? Do kasno uveče kopkalo me je šta bi mogao biti razlog za odustajanje od kupovine mene. Prisećala sam se, sa setom, dana iz mladosti kada sam živela brzo i menjala točkove skoro pa svakodnevno. Tu moju ubedačenost iznenada je prekinulo šuštanje kese u koju sam ubrzo bila spakovana. Ipak su se dogovorili.
Drugi susret sa mojim novim vlasnikom desio se na jednom velikom trgu pored nacionalne opere.
Tu počinje moja avantura, u kojoj ću ponovo obići čitavo ostrvo, ali ovog puta na zadnjem sedištu auta. Mnogo bolji pogled nego sa točka koji se okreće 200 puta u minutu, složićete se.
Palermo
Castellammare del Golfo
Pogled na ovaj gradić rekao mi je da se krećemo na zapad, što mi je delovalo kao dobra ideja. Zapad ostrva je koliko zapušten toliko i živopisan.
Trapani
Bue Marino
Uz ovu nesvakidašnju panoramu sećam se i napetosti zbog sveže kazne za nepropisno parkiranje.
Agrigento
Sampieri
Modica
Pravi barokni grad, skriveni dragulj Sicilije koga turistički vodiči potpuno nepravedno zapostavljaju i primer očuvanja kulturnog nasleđa.
Siracusa
I malo istoka, da se zatvori krug od bede do sjaja, kakav je bio moj utisak. Ali šta ja znam o tome, ja sam samo guma.
Ne mi dobro kad se setim da sam u avionu, na putu do mog novog doma, u jednom trenutku videla, istovremeno, obalu Italije i ostrva Dalmacije. Nisam nikad letela avionom. Sada me već pripremaju za nove vožnje - uskoro ću se grejati na nekom novom asfaltu.
