Prošlo je skoro mesec dana otkako sam se vratio iz ovog mediranskog grada a i dalje sam pod jakim utiskom opijajućih zvuka fada, zvižduka vetra i huka moćnog okeana.
Ovo je grad boemskog duha i opuštenog ritma, živi i danju i noću tokom cele godine. U gradu se oseti toplina i srdačnost njenih stanovnika koji obožavaju ples, pesmu i, naravno, dugačke peščane plaže koje su svuda oko grada. Čak i da se za posetu odlučite u toku zimskih meseci, temperatura će, skoro je sigurno, biti iznad 15 stepeni. Isto tako, najzapadnija prestonica Evrope će vas uvek spremno dočekati kad su u pitanju morski specijaliteti i izbor vina, kao i, meni omiljene, male, malecke maslinke prelivene...nečim :)
Iako danas vazi za jedan od siromašnijih gradova zapadne Evrope, Lisabon i dalje ponosno živi na staroj slave stečenoj u vreme kad je Portugalija bila pomorska i kolonijalna sila. Bogata istorija ove zemlje, njen specifičan geografski položaj i uticaj raznih kultura, dali su Lisabonu danas lice kojim se on nenametljivo prepoznaje. Vidi se i avangardno i tradicionalno, ali najveći utisak svakako ostavljaju keramičke pločice oslikane azuležo tehnikom, koje se nalaze na skoro svakoj građevini.
I ne mi dobro kad se setim atmosfere magičnih ulica, sveže spremljene ribe i tradicionalne portugalske poslastice od jaja - Pasteis de nata :)
detalji iz prvog hostela |
buvlja pijaca ili "pijaca lopova" kako se u originalu zove. Prepuna svega i svačega, ali uglavnom nepotrebnih stvari :) |
pogled na staro gradsko jezgro (nisam mogao da izdržim da ne upotrebim ovaj glupi izraz sa jezgrom :) ) |
atmosfera u jednom od mnogobrojnih krovnih kafića |